Samo istinu uvijek želim reći!
Pa kom pravo, kome krivo bilo.
Vijenac života tako ću steći
i ništa više neće biti sivo.
Prolazeći gradom susrećem oči
prodanih duša sklupčenih u jadu.
Nestvarne želje i bijes ih koči
i bezočno snažno mir im kradu.
„Dovoljno znaš Krešo!“; čujem u sebi
i „Hvala ti!“ – grmi beskrajem
i zadnju suzu mog oka prebi
beskrajnom ljubaznošću sjajem.
Duh je pokretač akcija sviju
u drami svijeta i našega života.
Blaženi oni koji suze liju;
čisti i sklupčeni iza starog plota.
Krešo Čepo
(rođ. 1950., Tihaljina, Hercegovina)
