Kroz život često idemo s pitanjem tko smo mi uistinu? Koja je naša svrha u ovom životu? Bože što želiš od mene? Hoću li ostvariti svrhu? ili ću se izgubiti u zemaljskim stvarima i život će proletjeti kraj mene. Toliko se tih pitanja vrti i dok god ne nađemo u srcu odgovore ne možemo naći istinski mir. Svaki put kad bi odgovarala na pitanja, uvijek mi dolazi odgovor: „Bez mene ne možete učiniti ništa.“ Uistinu bez Boga smo nitko i ništa. On je naša svrha. On je koji nam je dao život, a ne smrt. On je onaj koji govori: „Ja jesam“. On je naš početak i naš svršetak. U Riječi Božjoj smo dobili sve upute kako trebamo živjeti, koji je naš put i svrha. Koliko provodimo vremena čitajući i razmatrajući Riječ Božju? Što više budemo provodili vremena, sve više ćemo biti uistinu u Božjoj prisutnosti. On je sveprisutan, samo što smo mi često kao što je Sveti Augustin rekao: „Ti si Bog moj, tebi uzdišem danju i noću… Kasno sam te uzljubio, Ljepoto, tako stara i tako nova. A eto, ti si bio u meni, a ja izvan sebe. Ti si bio sa mnom, a ja nisam bio s tobom. Zvao si me i vikao, probio si moju gluhoću. Zabljesnuo si, sijevnuo si i rastjerao moju sljepoću. Prosuo si miomiris, a ja sam ga upio pa uzdišem za tobom. Okusio sam ga pa gladujem i žeđam. Dotaknuo si me i ja gorim za mirom tvojim.“
Ivana Krizmanić
