PSALAM 31 (30)

Molitva u nevolji i zahvala za uslišanje

31

1 Zborovođi.
Psalam. Davidov.
2 Tebi se, Jahve, utječem,
o, da se ne postidim nikada:
u svojoj me pravdi izbavi!
3 Prikloni k meni uho svoje,
pohiti da me oslobodiš!
Budi mi hrid zaštite,
tvrđava spasenja.
4 Jer ti si hrid moja, tvđava moja,
radi svoga imena vodi me i ravnaj.
5 Izvuci me iz mreže koju mi zapeše,
jer ti si moje utočište.
6 U tvoje ruke duh svoj predajem:
otkupi me, Jahve, Bože vjerni.
7 Ti mrziš one koji štuju ništavne kumire,
a ja se u Jahvu uzdam.
8 Radosno ću klicat’ tvojoj milosti,
jer si na moju bijedu pogledao,
pomogao u tjeskobi duši mojoj.
9 Nisi me predao u ruke dušmana,
noge si mi na prostran put izveo.
10 Smiluj mi se, Jahve, jer sam u tjeskobi,
od jada slabi mi oko, duša i tijelo.
11 Život mi se troši u gorčini,
ljeta moja u jecanju.
U muci mi se iscrpila snaga
i kosti su moje klonule.
12 Dušmanima svojim postao sam ruglo,
susjedima podsmijeh, a znancima strašilo;
koji me vide vani, bježe od mene.
13 Nestalo me k’o mrtvaca iz sjećanja ljudi,
postadoh k’o razbijena posuda.
14 Čujem šaputanje mnogih, užas odasvud:
sastaju se protiv mene
i smišljaju kako da mi život oduzmu.
15 A ja se, Jahve, u tebe uzdam;
govorim: Ti si Bog moj!
16 U tvojoj je ruci sudbina moja:
istrgni me iz ruke dušmana
i onih koji me progone!
17 Rasvijetli lice nad slugom svojim,
po svojoj me dobroti spasi.
18 Jahve, ne bilo me stid što tebe zazvah!
Neka se postide zlotvori,
nek’ u Podzemlju zamuknu.
19 Nek’ zanijeme usne lažljive
koje protiv pravednika govore drsko,
oholo i prezirno.

20 O, kako je velika, Jahve, tvoja dobrota,

koju čuvaš za one koji te se boje,
koju iskazuješ onima što se tebi utječu
naočigled sinovima čovječjim.
21 Zaklanjaš ih štitom lica svoga
od zavjera ljudskih;
u šatoru svom ih skrivaš
od jezika svadljivih.
22 Blagoslovljen Jahve jer me obasu
čudesnom dobrotom u gradu tvrdom.
23 U tjeskobi svojoj već mišljah:
“Odbačen sam od pogleda tvoga.”
Ali ti si čuo glas mog zaziva
dok sam tebi vapio.
24 Ljubite Jahvu, svi sveti njegovi:
čuva Jahve svoje vjernike,
a po zasluzi vraća onima
koji postupaju oholo.
25 Budite hrabri i jaka srca,
svi koji se u Jahvu uzdate!
Tko prizna, oprošteni su mu grijesi

32

1 Davidov.
Poučna pjesma.
Blažen onaj kome je grijeh otpušten,
kome je zločin pokriven!
2 Blago čovjeku kome Jahve ne ubraja krivnju
i u čijemu duhu nema prijevare!
3 Prešutjet’ sam htio, al’ kosti mi klonuše
od neprestana jecanja.
4 Danju i noću ruka me tvoja tištala,
snaga mi se trošila k’o za ljetnih žega.
5 Tad grijeh svoj tebi priznah
i krivnju svoju više ne skrivah.
Rekoh: “Priznat ću Jahvi prijestup svoj”,
i ti si mi krivnju grijeha oprostio.
6 Zato nek’ ti se moli pobožnik svaki
u času nevolje.
Kad bujice silne navale,
njega neće stići.
7 Utočište ti si moje,
od tjeskobe ti ćeš me sačuvat’,
odjenut’ me radošću spasenja.
8 Učit ću te, put ti kazat’ kojim ti je ići,
svjetovat ću te, oko će moje bdjeti nad tobom.
9 Ne budite kao konj ili mazga bez razuma:
divljinu im krotiš vođicama i uzdom,
inače im se ne primiči!
10 Bezbožnika taru mnoge nevolje,
a tko se uzda u Jahvu, njega okružuje milost.
11 Radujte se Jahvi i kličite, pravedni,
kličite svi koji ste srca čestita!
Himna Providnosti

33

1 Pravednici, Jahvi kličite!
Hvaliti ga pristoji se čestitima.
2 Slavite Jahvu na harfi,
na liri od deset žica veličajte njega!
3 Pjesmu novu zapjevajte njemu
i glazbala skladna popratite poklicima.
4 Jer prȁva je riječ Jahvina
i vjernost su sva djela njegova.
5 On ljubi pravdu i pravo:
puna je zemlja dobrote Jahvine.

6 Jahvinom su riječju nebesa sazdana

i dahom usta njegovih sva vojska njihova.
7 Vodu morsku on sabire kao u mješinu
i bezdane stavlja u spremišta.

8 Zemlja sva neka pred Jahvom strepi,

neka ga se boje svi stanovnici svijeta!
9 Jer on reče – i sve postade,
naredi – i sve se stvori.
10 Jahve razbija nakane pucima,
mrsi namjere narodima.
11 Naum Jahvin dovijeka ostaje
i misli srca njegova od koljena do koljena.
12 Blago narodu kojemu je Jahve Bog,
Narodu koji on odabra sebi za baštinu!
13 Gospodin motri s nebesa
i gleda sve sinove čovječje.
14 Iz svoga prebivališta motri
sve stanovnike zemaljske:
15 on je svima srca stvorio
i pazi na sva djela njihova.

16 Ne spasava kralja vojska mnogobrojna,

ne spasava velika sila junaka.
17 Isprazno se od konja nadati spasenju,
jačina njegova ne izbavlja.
18 Oko je Jahvino nad onima koji ga se boje,
nad onima koji se uzdaju u milost njegovu:
19 da im od smrti život spasi,
da ih hrani u danima gladi.

20 Naša se duša Jahvi nada,

on je pomoć i zaštita naša.
21 Srce nam se u njemu raduje,
u njegovo sveto ime mi se uzdamo.
22 Neka dobrota tvoja, o Jahve, bude nad nama,
kao što se mi u tebe uzdamo!
Pohvala božanske pravde

34

1 Davidov. Kada se David pravio ludim pred Abimelekom, a on ga otjera te tako David sretno izmače.
ALEF
2 Blagoslivljat ću Jahvu u svako doba,
njegova će mi hvala biti svagda na ustima!
BET
3 Nek’ se Jahvom duša moja hvali:
nek’ čuju ponizni i nek’ se raduju!
GIMEL
4 Veličajte sa mnom Jahvu,
uzvisujmo ime njegovo zajedno!

DALET

5 Tražio sam Jahvu, i on me usliša,
izbavi me od straha svakoga.
HE
6 U njega gledajte i razveselite se,
da se ne postide lica vaša.
ZAJIN
7 Eto, jadnik vapi, a Jahve ga čuje,
izbavlja ga iz svih tjeskoba.
HET
8 Anđeo Jahvin tabor podiže
oko njegovih štovalaca da ih spasi.
TET
9 Kušajte i vidite kako dobar je Jahve:
blago čovjeku koji se njemu utječe!
JOD
10 Bojte se Jahve, vi sveti njegovi:
ne trpe oskudice koji ga se boje.
KAF
11 Osiromašiše mogućnici i gladuju,
a koji traže Jahvu ne trpe oskudice.

LAMED

12 Dođite, djeco, i poslušajte me,
učit ću vas strahu Gospodnjem.
MEM
13 O čovječe, ljubiš li život?
Želiš li dane mnoge uživati dobra?
NUN
14 Jezik svoj oda zla suspreži
i usne od riječi prijevarnih!
SAMEK
15 Zla se kloni, a čini dobro,
traži mir i za njim idi!
PE
16 Oči Jahvine gledaju pravedne,
uši mu slušaju vapaje njihove.
AJIN
17 Lice se Jahvino okreće protiv zločinaca
da im spomen zatre na zemlji.
SADE
18 Pravednici zazivaju, i Jahve ih čuje,
izbavlja ih iz svih tjeskoba.
KOF
19 Blizu je Jahve onima koji su skršena srca,
a klonule duše spasava.
REŠ
20 Mnoge nevolje ima pravednik,
ali ga Jahve od svih izbavlja.
ŠIN
21 On čuva sve kosti njegove:
ni jedna mu se neće slomiti.
TAU
22 Opakost bezbošca ubija,
platit će koji mrze pravednika.
23 Jahve izbavlja duše slugu svojih,
i neće platiti tko god se njemu utječe.
Molitva progonjenog pravednika

35

1 Davidov.
Optuži, Jahve, tužitelje moje
i napadni one koji mene napadaju!
2 Stavi oklop, uzmi štit svoj
i ustani meni u pomoć!
3 Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje,
reci mojoj duši: “Ja sam tvoje spasenje.”
4 Nek’ se smetu i postide koji život moj traže,
nek’ uzmaknu i nek’ se posrame koji mi propast snuju!
5 Nek’ budu k’o pljeva na vjetru
kad ih Anđeo Jahvin potjera!
6 Mračni i skliski bili im putovi
kad ih Anđeo Jahvin bude gonio!
7 Bez razloga napeše mi mrežu,
bez razloga grob duši mojoj iskopaše.
8 Propast će ih stići iznenada,
u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti,
past će u jamu što je iskopaše!
9 A moja će duše klicati u Jahvi,
radovat će se u spasenju njegovu.
10 Sve će kosti moje govoriti:
Tko je, Jahve, poput tebe
koji ubogog spasavaš od silnika,
jadnika i siromaha od pljačkaša?
11 Ustadoše svjedoci opaki:
pitaju me za ono što ne znam.
12 Vraćaju mi zlo za dobro,
duša moja zapada u osamu.

13 U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet,

dušu svoju postom morio,
i molitva mi se u krilo vraćala.
14 Kao za prijateljem, za bratom – obilažah tužan;
od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.
15 A sada kad posrnuh ja, oni se raduju,
skupiše se protiv mene da udare iznenada,
i bez prestanka oni me razdiru.
16 Ruglom na ruglo iskušavaju me
i zubima škripaju na mene.
17 O Jahve, dokle ćeš gledati?
Istrgni mi dušu nasrtajima njihovim,
otmi lavovima jedino dobro moje!
18 Zahvalit ću ti u velikom zboru,
slavit ću te među pukom brojnim.
19 Nek’ se ne raduju nada mnom dušmani nepravedni,
nek’ ne namiguju očima oni koji me nizašto mrze!
20 Jer oni ne misle o miru,
već spletke snuju protiv mirnih u zemlji.
21 Razvaljuju svoja usta na me
i govore: “Ha, ha, vidjesmo očima svojim!”

22 Ti sve vidiš, o Jahve! Nemoj šutjeti!

Gospode, od mene se ne udaljuj!
23 Preni se, ustani da me obraniš,
Bože moj, Gospode, vodi parnicu moju!
24 Po svojoj me pravdi sudi, Jahve,
Bože moj, nek’ se ne raduju nada mnom!
25 Nek’ ne misle u srcu: “Ispunila nam se želja!”
Nek’ ne reknu: “Progutali smo ga!”
26 Nek’ se postide i posrame svi zajedno
koji se nesreći mojoj raduju!
Nek’ se odjenu stidom i sramotom
oni koji se podižu na me!
27 Nek’ radosno kliču kojima je pravo moje na srcu
i nek’ svagda govore:
“Velik je Jahve!
Milo mu je spasenje sluge njegova!”
28 A moj će jezik kazivati pravdu tvoju
i hvalu tebi navijeke.
Ljudska pokvarenost i Božja dobrota

36

1 Zborovođi.
Od sluge Jahvina Davida.
2 Grešan je naum u srcu zlotvora,
straha Božjega nema on pred očima.
3 Sam sebi on laska suviše,
grijeha svog ne vidi i ne mrzi.
4 Riječi usta njegovih prijevara su i zlodjelo,
za razumnost i dobro on više ne mari.
5 Bezakonje smišlja na postelji svojoj,
na opaku ostaje putu,
od zla ne odustaje.

6 Do neba je, Jahve, dobrota tvoja,

do oblaka vjernost tvoja.
7 Pravednost je tvoja k’o Božji vrhunci,
a sudovi tvoji k’o duboko more:
ljude i stoku ti, Jahve, spasavaš.
8 Kako li je dragocjena, Bože, dobrota tvoja,
pod sjenu krila tvojih ljudi se sklanjaju;
9 site se pretilinom Doma tvojega,
potocima svojih slasti ti ih napajaš.
10 U tebi je izvor životni,
tvojom svjetlošću mi svjetlost vidimo.

11 Zakrili dobrotom sve koji te štuju

i pravednošću svojom sve koji su srca čestita.
12 Neka me ne zgazi noga ohola,
i ruka grešnika neka me ne goni.

13 Gle, padoše koji čine bezakonje:

oboreni su da više ne ustanu.
Sudbina pravednika i bezbožnika

37

1 Davidov.
ALEF
Nemoj se žestiti na opake,
zavidjet nemoj pakosnicima:
2 kao trava brzo se osuše,
k’o mlada zelen brzo uvenu.
BET
3 U Jahvu se uzdaj i čini dobro,
da smiješ stanovati u zemlji
i živjeti u miru.
4 Sva radost tvoja neka bude Jahve:
on će ispuniti želje tvoga srca!
GIMEL
5 Prepusti Jahvi putove svoje,
u njega se uzdaj i on će sve voditi.
6 Pravda će tvoja zasjati k’o svjetlost
i tvoje pravo k’o sunce podnevno.
DALET
7 Smiri se pred Jahvom i njemu se nadaj,
ne žesti se na onog koji ima sreće,
na čovjeka koji spletke kuje.
HE
8 Stišaj svoj gnjev i ostavi se srdžbe,
ne žesti se da zlo ne učiniš.
9 Jer će biti satrti zlikovci,
a koji se u Jahvu uzdaju, baštinit će zemlju.
VAU
10 Još malo i nestat će bezbožnika:
mjesto ćeš njegovo tražiti, a njega više nema.
11 Zemlju će posjedovati krotki,
obilje mira oni će uživat’.
ZAJIN
12 Bezbožnik smišlja zlo pravedniku
i zubima škrguće na njega.
13 A Gospod se njemu smije
jer vidi da dan njegov dolazi.
HET
14 Mač potežu bezbošci i zapinju lukove
da obore jadnika i siromaha,
da pokolju one koji hode pravim putem.
15 Mačem će vlastito srce probiti,
slomit će se njihovi lukovi.
TET
16 Bolje je i malo u pravednika
no golemo blago u zlotvora:
17 jer će se ruke zlotvora slomiti,
a Jahve je oslon pravedniku.
JOD
18 Jahve se brine za život čestitih,
dovijeka će trajati baština njihova.
19 Neće se postidjeti u vrijeme nevolje,
bit će siti u danima gladi.
KAF
20 A bezbožnici će propasti,
dušmani Jahvini povenut će k’o ures livada,
poput dima se rasplinuti.
LAMED
21 Bezbožnik zaima, ali ne vraća,
pravednik se sažaljeva i daje.
22 Oni koje Jahve blagoslovi baštinit će zemlju,
a koje prokune bit će zatrti.
MEM
23 Jahve vodi i učvršćuje korake čovjeku
i mio mu je put njegov.
24 Ako i posrne, ne pada
jer ga Jahve drži za ruku.
NUN
25 Mlad bijah i ostarjeh,
al’ ne vidjeh pravednika napuštena
ili da mu djeca kruha prose.
26 Uvijek je milosrdan i u zajam daje,
na njegovu je potomstvu blagoslov.
SAMEK
27 Zla se kloni i čini dobro,
i ostat ćeš dovijeka.
28 Jer Jahve ljubi pravdu
i pobožnika svojih ne ostavlja.
AJIN
Zauvijek će biti zatrti zlikovci,
istrijebit će se potomstvo bezbožnika.
29 Zemlju će posjedovati pravednici
i živjet će na njoj dovijeka.
PE
30 Pravednikova usta mudrost kazuju,
a jezik njegov govori pravo.
31 Zakon mu je Božji u srcu,
ne kolebaju se koraci njegovi.
SADE
32 Bezbožnik vreba pravednoga
i smišlja da ga usmrti.
33 Jahve ga neće ostaviti u njegovoj vlasti
i neće dopustiti da ga na sudu osude.
KOF
34 U Jahvu se uzdaj i drži se puta njegova:
on će te uzvisit’ i baštinit ćeš zemlju;
radostan ćeš gledati propast bezbožnih.
REŠ
35 Vidjeh obijesna zlotvora
gdje se k’o cedar krošnjat širi.
36 Prođoh, i gle – nema ga više;
potražih ga i ne nađoh.
ŠIN
37 Promatraj čestita i gledaj neporočna:
mirotvorac ima potomstvo.
38 A grešnici bit će svi iskorijenjeni,
istrijebit će se zlikovačko sjeme.
TAU
39 Od Jahve dolazi spas pravednicima,
on im je zaklon u vrijeme nevolje.
40 Jahve im pomaže, on ih izbavlja:
on će ih izbaviti od zlotvora i spasiti,
jer u njemu traže okrilje.
Prividna sreća bezbožnika

38

1 Psalam. Davidov.
Za spomen.
2 Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati,
i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.
3 Strijele se tvoje u me zabodoše,
ruka me tvoja teško pritisnu:
4 na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog,
od grijeha mojih mira mi nema kostima.
5 Zloće moje glavu su mi nadišle,
kao preteško breme tište me.

6 Rane moje zaudaraju i gnjiju

zbog bezumnosti moje.
7 Pogurih se sav i zgrčih,
povazdan lutam žalostan.
8 Moji bokovi puni su ognjice,
na tijelu mi ništa zdravo nema.
9 Iscrpljen sam i satrven posve,
stenjem od jecanja srca svojega.

10 O Gospode, sve su mi želje pred tobom,

i vapaji moji nisu ti skriveni.
11 Srce mi udara silno, snaga me ostavlja
i svjetlost vida očinjeg gasi se.
12 Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše,
i moji najbliži stoje daleko.
13 Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju,
koji mi žele nesreću, propašću mi prijete
i uvijek smišljaju prijevare.

14 A ja sam kao gluh i ništa ne čujem

i, kao nijem, usta ne otvaram.
15 Postadoh k’o čovjek koji ne čuje
i koji u ustima nema odgovora.
16 Jer u tebe se, o Jahve, uzdam,
ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!

17 Rekoh: “Nek’ se ne raduju nada mnom;

kad mi noga posrne, nek’ se ne uzdižu nada mnom!”
18 Jer umalo ne propadoh,
i moja je bol svagda preda mnom.
19 Bezakonje svoje ja priznajem
i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.
20 A koji su bez razloga protiv mene, moćni su,
i mnogi su koji me mrze nepravedno.
21 Za dobro zlom mi uzvraćaju,
protive mi se što tražim dobro.

22 O Jahve, ne ostavljaj me!

Bože moj, ne udaljuj se od mene!
23 Požuri se meni u pomoć,
Gospode, spase moj!
Ništavilo čovjekovo pred Bogom

39

1 Zborovođi. Jedutunu.
Psalam. Davidov.
2 Odlučio sam: “Čuvat ću put svoj
da ne zgriješim jezikom;
usta ću svoja zauzdati
dokle god preda mnom bude bezbožnik.”
3 Zamukoh, zanijemjeh, glasa ne puštah,
ali uzalud – bol mi postade gorča.
4 U meni srce je gorjelo,
na samu pomisao buknuo bi oganj;
tad progovorih svojim jezikom:

5 “Objavi mi, Jahve, moj svršetak

i kolika je mjera mojih dana,
da znam kako sam ništavan.
6 Evo, pedljem si mi dane izmjerio,
život moj je kao ništa pred tobom:
tek dašak je svaki čovjek.
7 Poput sjene čovjek prolazi
tek dašak je sve bogatstvo njegovo:
zgrće, a ne zna tko će ga pokupiti.”

8 A sada, čemu da se nadam, Gospode?

Sva je nada moja u tebi!
9 Izbavi me svih mojih bezakonja,
ne daj da ruglo budem luđaku!
10 Šutim i usta ne otvaram,
jer tako si ti učinio.
11 Bič svoj otkloni od mene,
jer izdišem pod težinom ruke tvoje.
12 Ti kaznama popravljaš čovjeka
i sve mu najdraže kao moljac rastačeš:
tek dašak je svaki čovjek.
13 Čuj, o Jahve, molitvu moju,
vapaje mi poslušaj,
na suze se moje ne ogluši!
Jer u tebe ja sam došljak,
pridošlica kao svi oci moji.
14 Odvrati pogled od mene, da odahnem
prije nego odem i više ne budem!
Zahvala i molba

40

1 Zborovođi.
Psalam. Davidov.
2 Uzdah se u Jahvu uzdanjem silnim,
i on se k meni prignu i usliša vapaj moj.
3 Izvuče me iz jame propasti,
iz blata kalnoga;
noge mi stavi na hridinu,
korake moje ukrijepi.
4 U usta mi stavi pjesmu novu,
slavopoj Bogu našemu.
Vidjet će mnogi i strah će ih obuzeti:
uzdanje će svoje staviti u Jahvu.
5 Blago čovjeku koji se u Jahvu uzda,
koji ne ide za štovateljima lažnih bogova,
za onima koji se predaju prijevari.
6 Čudesa mnoga tvoriš, o Jahve, Bože moj,
i namisli čudesne – ravna ti nema!
Kazivat’ ih i objavljivati želim,
al’ odveć ih je da bi se nabrojit’ mogli.

7 Nisu ti mile ni žrtve ni prinosi,

nego si mi uši otvorio:
paljenice ni okajnice ne tražiš.
8 Tada rekoh: “Evo dolazim!
U svitku knjige piše za mene:
9 Milje mi je, Bože moj, vršit volju tvoju,
Zakon tvoj duboko u srcu ja nosim.”
10 Tvoju ću pravdu naviještat’ u velikom zboru,
i usta svojih zatvoriti neću,
o Jahve, sve ti je znano.
11 Tvoju pravdu neću kriti u srcu,
kazivat ću vjernost tvoju i tvoj spas.
Tajit neću dobrote tvoje,
ni tvoje vjernosti velikoj skupštini.

12 A ti, o Jahve, milosrđa mi svog ne krati,

dobrota tvoja i vjernost neka me svagda čuvaju.
13 Jer me okružiše nesreće nebrojene,
krivice me moje sustigoše da gledat’ ne mogu:
više ih je no vlasi na glavi,
i srce mi je stoga klonulo.

14 Bilo ti milo, o Jahve, da me izbaviš;

Gospodine, u pomoć mi pohitaj!
15 Neka se postide i smetu
svi koji mi o glavi rade.
Nek’ uzmaknu i neka se posrame
koji se nesreći mojoj raduju!
16 Neka se skamene u sramoti svojoj
koji zlurado na me grohoću!
17 Neka kliču i nek’ se vesele u tebi
svi koji te traže!

Neka govore svagda: “Velik je Jahve!”

svi koji spasenje tvoje ljube.

18 Bijedan sam ja i nevoljan,

al’ Jahve se brine za me.

Ti si pomoć moja i moj spasitelj;

o Bože moj, ne kasni!

 
1
2
3
4
PODIJELI

Povezani članci