U proliće na Šuičkom polju
Kad se rjeka Šujica razlila,
Priroda se ta lagano budi
Dok ovčicam sritno srce bije.
Zelenit se začela je trava
Mada lanjske ostalo je stare,
Dok ovčice i njoj se vesele
Malo stado tu lagano pase.
Na srid polja stari most se prsi
Još iz Rimskog on je ljudi doba,
Starina je ali se ne predaje
Daleko je on još od groba svoga.
Dok uz rjeku vrbe se te bude
svi vrhovi im oživili im ljudi,
Dok ih Sunce to Šuičko grije
I iz sna ih zimskog toga budi.
U proliće na Šuičkom polju
Oprostila zima se je eto,
I ovce su na pašu tu pošle
Još pa malo i doći će ljeto!
02.05.2018. Brat Bojan.
