Ne svađaj se s bratom ili sestrom , radi zemlje po kojoj se šećeš ,
jer i tako kada umreš , ništa ponijet sa sobom nećeš .
Dok smo živi tu na zemlji , u ljubavi traži spas ,
i onako kad odemo , sve će ostati iza nas .
Bog nas stvori na ovu zemlju , zato što nas voli ,
došli smo bez igdje išta , tako mali i skroz goli .
Jer na zemlji nije vrijedno , sve zemaljsko ovo blago ,
kad je duša okaljana , ni Bogu neće biti drago .
Zato Bogu trebaš doći , vedra duha i srca čista ,
sviju će nas jednog dana , pokrit ova zemlja ista .
Jer to dragi čovječe , moraš da shvaćaš ,
od praha si stvoren , i u prah se vraćaš .
Rašireni ruku stigosmo , jer smo plod Božjega trsa ,
a odlazimo sklopljeni , i stavljena na svoja prsa .
Pouka je mislim jasna , nesvađaj se i nepravi bruku ,
i onako otići ćeš , sklopljeni i prazni ruku .
Stanko Novaković – Uskoplje
