Masline se sve povile
U svom vrtu one šute,
U bjelini čovik moli
Njeg poštuju i ne ljute.
Isprid njega kamen leži
Skupio se čovik mio,
Glavu diže, Boga moli
Pa izgleda da je sio.
U daljini tri su sjene
Pod maslinom i ne mole,
Usnule su snove svoje
Kao da se ničeg ne boje.
Dok i dalje čovik moli
Na kamenu kapi znoja,
Crvene su poput krvi
Od nekoga teškog boja.
Podiže se, sav je znojav
Kao da se s nečim bori,
Lice mu je upaljeno
Ko u vatri da mu gori.
To je Isus, tu se moli
Lice mu je u plamenu,
Kapi znoja niz njeg teku
U krvavom tom znamenu.
Pa se opet spusti doli
Tom kamenu što tu stoji,
Spušta ruke baš na njega
Dok se Ocu Bogu moli.
Lice mu je sad u grču
Dok sklopljene ruke ima,
Pognute je glave doli
Dok upute od Oca prima.
Još tišina u vrtu vlada
Dok masline tiho šute,
Poštujući molitelja
I Njegove bile skute!
30.03.2018. Brat Bojan.
