Tvoja je kosa mirisala na jesen
Zrilo grožđe i vinograde naše,
Lahor vitra sa njima je pleso
Dok taj miris i danas mi paše.
Na obali rjeke naše male
Di smo prve poljubce mi dali,
Još se čuju cvrčci u toj travi
Ljubili se dok smo bili mladi.
Moja kosa posjedila ljube
Nema vitar čime da se igra,
Dva čuperka imam od pozadi
I mučim se viruj često s njima.
Još košulja miriše mi plava
Njedra što je skrivala ta tvoja,
Često ruka letila je njima
Zbog lipote viruj Dušo moja.
Lipa mladost u radosti prođe
Na obali ljubeći se s tobom,
Uspomene još su samo žive
Dok ja danas neznam što ću sobom.
Tvoja kosa miriše i danas
I ako te baš kraj mene nema,
Uspomena uvik mi oživi
Bila si mi lipa draga žena!
21.05.2017. Brat Bojan.
