Još se sićam stare lampe
Na petrolej što je bila,
Još u meni miris njen je
I slika mi njena živa.
I kad bi se dan umako
A u veče noć primakla,
Svitlo Sunca zašlo ljudi
Došlo vrime tamnog mraka.
Tad bi Baka rukom svojom
Baš sa zida snila doli,
Cilindar joj tad skinila
I upalila je da nam gori.
Osvitlila bi se tada soba
Razigrale crne sjene,
Baš po zidu naše sobe
Igrale se tad su njene.
Dok bi sobu njen taj miris
Tad lagano svu prekrio,
I dan-dana su meni je
Osićam ga još ja živo.
Još je stara petrolejka
Na mom zidu moje sobe,
Još me prati u životu
Dok ditinstvo i mladost ode!
16.08.2018. Brat Bojan.
