Još se sića naša Mama
Pričala joj Baka Mara,
Sa fučijom je po vodu išla
I nikad umorna nije prišla.
Nije bilo tada česme
Vodovoda i bunara,
Na leđima fučijom je
Vodu nosila Bka Mara.
“Kilometri to su bili
Ko godina dugi Brate,
Al se ćerce baš moralo
Borit za život a i zate.
Odmarala ja ti nisam
Išla sam ti jako živo,
Ranom zorom ja bi išla
Jer liti je vruće bilo.
Na leđima kao samar
Fučija me teška trla,
Al u selu ja sam uvik
Na izvoru bila prva.
Godine su došle stare
E da imasmo mi magare,
Leđa bi mi bila prava
I dan-danas bi bila zdrava!”
Govorila tako Baka
Imali je za junaka,
Ko bi danas to činio
I u fučiji vodu nosio.
Još se sića naša Mama
Te fučije i bake Mare,
Sad fučija u podrumu leži
I svak živ od nje bježi!
A tako je dobra bila
Ta fučija ljudi svima,
U to davno ljudi vrime
Usrid lita a i zime!
06.06.2018. Brat Bojan.
