Pokraj puta rasla kruška
Ona divlja puna roda,
U jesen bi mirisala
Na usta mi išla voda.
Na granama plod je zelen
Nisi mogo nit ga gristi,
Trnuli bi zubi zbog tog
Pa se nisu mogli jisti.
Ali one kruške doli
Što bi pale baš na travu,
Umekšane, žute, sočne
Niko im nebi našo manu.
Često bi ja tu baš stao
Ispod stabla meke brao,
I u školsku torbu trpo
Da bi ih ja društvu dao.
Još kraj puta kruška stoji
Malo veća nego prije,
Pogledo sam tu u travu
I našao meke dvije.
Ukusne su pune soka
U krv mi se pritvoriše,
I ako sam ja bez zuba
Dovoljno su bile dvije.
Vratile me u ditinstvo
I u školske naše dane,
I sutra ću brat ih ići
Jedva čekam da se svane.
Pokraj puta stara kruška
Ona divlja puna roda,
I dan danas zamiriši
Dok na usta ide voda!
24.05.2017. Brat Bojan.
