Govorili mudri ljudi,
Dok mi Dida priču nudi
“Samo čovik sinko budi!”
Pričao mi tako Dida
Da se sneki zakačija,
To razgovor težak bija
A taj čovik ljuta zmija.
Taj razgovor dugo traja
Nima pakla, nima Raja,
Taj se čovik gori sprema
A on meni: “Boga nema!”
Moj se Dida priznojija
Dok o tom je govorija,
Govor dalje on mi sprema
I on meni da: “Boga nema!”
Nismo došli ni do pola
Tad je čovik tvrda kora,
I ako se Bogu sprema
A on meni: “Boga nema!”
Gledo sam ga kako zvirla,
Priču nastavio moj je Dida,
I u jednom trenu stade
Niz lice mu suza pade.
Primakoh se malo bliže,
Priča Dida pa se diže,
Iz očiju mu vatra sjeva
I on meni da:”Boga nema!”
Zgrabio me on za kragnu,
Veli Dida, moju gadnu,
Kao da se reći sprema
Ono isto da: “Boga nema!”
U trenutku tom je stao
Znak mi Križa tad je dao,
I zadnje riči izrekao:
“Boga ima!” i tad je pao.
Okončao Dida priču
Meni jaku dragi ljudi,
I opet mi isto reče:
“Samo čovik sinko budi!”
11.03.2017. Brat Bojan.
