Plakala je Magdalena
Kraj praznoga groba Krista,
U žalosti i toj boli
Tekla suza njena čista.
Kraj praznoga groba Krista,
U žalosti i toj boli
Tekla suza njena čista.
Anđeli joj govorili
Ni slutila da to jesu,
Tužna jadna sva u boli
Želeć Isusovom doći tjelu.
Tad je čula svoje ime
Iza leđa da je zovu,
Mislila je da je vrtlar
Sva u suzam i u bilu.
Podigla je glavu gore
Vidila je Učitelja,
Uskliknula sva od sriće:
“Učitelju!” obuzevši je milina.
Isus tad joj mirno reče
Jer ga Ona prva vidi:
“Sad ustani reci Braći,
S Blagoslovom mojim idi!”
Požurila Magdalena
Sva od sriće ushićena,
“Vidila sam, s vrata reče,
Gospodina Učitelja!”
Gledali je učenici
Virovati nisu mogli,
Ivan i Petar potrčaše
Da ga ugledali nebi oni.
Samo prazan grob je bio
Isus Krist je Uskrsnuo,
Ivan i Petar ushićeni
Povjerovaše Magdaleni.
I odoše reći njima
Među mrtvim da ga nima,
Uskrsnuo kako reče
Rekoše tad oni svima!
02.04.2018. Brat Bojan.
