Zorom ranom ja se budim
Ogrćem se kabanicom,
Ovce bleje, janjci isto
Za majčinom plaču sisom.
Otvaram tad vrata tora
I ovčice tada pustim,
Zvono ovna tad zazvoni
Jer on uvik ide prvi.
I pivac se tada javi
Na ogradu popeo se,
Iza kuće Šarov laje
Sa lanca bi on da ode.
I njeg puštam, vrti repom
Veseli se novom danu,
Sa ovcama i on ide
Dok ta zora goni tamu.
Zorom ranom sve još spava
Samo stado moje bleji,
Istim putem svakim jutrom
Dok kroz prozor neko gledi.
Pastirska je ljudi moji
Svakog dana uvik ista,
Dok nas rosa svakom zorom
Ta pozdravlja uvik čista!
28.07.2017. Brat Bojan.
