Još se sićam oni lipi dana
Kad u Duvno ponediljkom se išlo,
Pazarni dan u njem tad je bio
Pun baš gužve a tako baš mio.
Ulice su bile pune ljudi
Zbog nji auti vozili polako,
Gužvali se na stanici ljudi
I baš njima nije bilo lako.
Još se sićam žamora i gužve
Kumpiraču i burek smo jeli,
Sladoled se ulicama lizo
Dok bi stari od umora sjeli.
Zaljubljeni u parku se krili
Dok školarci sa časa bježali,
Profesori pamtili su lica
I sutra bi svi ispitani bili.
Dan bi brzo prošo taj pazarni
Mnogi nisu ni kupili ništa,
Al su bili u Duvnu toga dana
I savjest im zbog tog bila čista.
Pamtio se ponediljak tako
Cili tjedan do novoga ljudi,
I dan-danas kada se ja sitim
Tu lipotu u meni probudi.
Još se sićam baš ti lipi dana
I nikad ih zaboraviti neću,
Mnoge priče o tome ću pričat
I unucim virujte ja reću!
08.06.2018. Brat Bojan.
