Nekada smo
Bili mi bez struje,
Dida fenjer
U štalu nosio.
Namirivo
U veče je blago,
Uz tu svitlost
Nekako uživo.
Dok na zidu
Petrolejka bila,
Svoje svitlo
Po sobi širila.
A mi dica
Puvati bi znali,
Da se plamen
Igra baš sa svima.
Sjenke svoje
Bacala po zidu,
Mi maštali
Ko danas u kinu.
Junaci se
Redali tad razni,
Po zidovim
I ako su prazni.
Volili smo
Dida a i Baku,
Mi na selu
Uživali ljudi.
Kad nas zorom
Pivci pismom bude,
A kosovi zviždeć
Oće da polude.
Još miriše
Pojata i štala,
Stari fenjer
I ako ga nije.
Did počiva
U grobu naš stari,
Dok ga Misec
Mist fenjera grije!
06.07.2018. Brat Bojan.
