Još poželim
Krilo naše Bake,
Ono toplo
Iz ditinstva mog.
U njemu sam
Ja odrasto ljudi,
I u njemu
Čuvao me Bog.
Još mirišem
Na pregaču staru,
Što od sukna
Debelog je bila.
U njem mi je
Baš najlipše bilo,
Ništa lipše
Od Bakina krila.
Još se sićam
Ko juče je bilo,
U tom krilu
Često sam ja bio.
Tu me ona
Od štapa štitila,
I kaiša
Ćaćinoga krila.
Još se sićam
Držala me često,
U svom krilu
I pričala priče.
Uspavljujuć
Na tom krilu svome,
Ljuljuškajuć
Duboko u noć.
Još se sićam
I pismice njene,
O cvitiću
I leptiru malom.
Još u meni
Ozvanjaju riči:
“Ova pisma
Mom Anđelu malom!”
Još poželim
Krilo naše Bake,
Ono toplo
Iz ditinstva mog.
U njemu sam
Ja odrasto ljudi,
I u njemu
Čuvo me je Bog!
08.05.2017. Brat Bojan.
