SIĆANJE NA MOGA DIDU

107

Vodio me Dida
U šetnju je često,
I pričao priče
Iz života svoga.
Danas kad ga nije
Sićanja se bude,
Uspomene žive
Na sve dobre ljude.

Još u meni ruka
Njegova se trese,
Dok je stišćem jako
Vodeći on mene.
I dok vani Sunce
Zrakama nas grije,
Kroz šumarak šeću
Naše sjene dvije.

Često putem prođem
Koim smo mi išli,
Dok za ruku vodim
Unuke ja svoje.
Misao na tebe
Dida mi se vraća,
Dok me unuk Didom
Tako slatko zove.

03.01.2018. Brat Bojan.

 

PODIJELI