Noći su mi moje prazne
Ni uzdah se tvoj ne čuje,
Prazan krevet u tišini
Viruj Dušo sad samuje.
Na jastuku uspomena
Još miriše, neće proći,
Uzalud te Dušo čekam
Jer ti meni nećeš doći.
A kroz prozor žuti Misec
Utjehu mi svoju šalje,
Prijatelj je još jedini
Što mi nadu lažnu daje.
Pa se snjime razgovaram
Ko sa nekim ja čovikom,
Pričajući sad o tebi
Moja ljube, moja diko.
Noći su mi baš najteže
U samoći boli krijem,
Dok u srcu i u Duši
Tešku bitku s tim ja bijem.
Jedva čekam dan da svane
Prođe zora, Sunce grane,
Da se opet vratit mogu
Ja životu, dragom Bogu.
I kad čujem zvona pjesme
Kad na Misu nas pozove,
Na trenutak zaboravim
Na sve boli moje ove.
Niz ulicu tada krenem
Bogu da se ja pomolim,
Zaboravit nikad neću
Da te srce moje voli.
U molitvi ja se sitim
I za tebe se pomolim,
Duša pati milo moje
Dok ranjeno srce gori.
U meni si i još jesi
U mom srcu i u Duši,
Bez obzira milo moje
Što se svit bez tebe ruši.
Zaboravit nikad neću
Naše noći i sve dane,
Podsjetit će mene uvik
Baš na srcu ove rane.
I suza će možda kanut
I niz lice tiho teći,
Svaki puta kada moram
Ja bez tebe sam tad leći.
Noći su mi moje puste
Kad uz mene ljube nisi,
Pa se pitam kako ti je
I sa kime sada ti si.
Dal se sićaš noći naše
Provedene u ljubavi,
Pa se pitam milo moje
Dal ti ona još baš fali.
Nije lako ja virujem
Srca nisu od kamena,
Ja sam čovik pun Ljubavi
A ti mila draga žena!
11.01.2018. Brat Bojan.
