Kako nam je lipo bilo
Bez mobitela, računala,
Pod pendžerom svako veče
Čekala me moja mala.
Kamenčić bi tad bacila
Da pendžer taj zazvoni,
I tako sam ja saznao
Da me ona stvarno voli.
Dok sam noći ja tad njenim
Često ljudi provodio,
I tako sam na taj način
Njoj ja srce ostavio.
I dan-danas pendžer stoji
Al pod njime male nije,
Suza teče, srce pati
I zbog toga tužno bije.
Dok mobitel tad zazvoni
I poruka na njem stiže,
Ja bi ipak baš volio
Da je ona meni bliže!
17.01.2018. Brat Bojan.
