Lipo naše malo misto
Što Šuca se ljudi zove,
Njoj darujem ove rime
A i malo srce svoje.
Ono kada dan napušta
Tu Šuicu naše misto,
Dok na nju se veče spušta
Tako tiho i tako čisto.
I Sunce s njom pozdravlja
Grleći je zrakam svojim,
Dok lipo je moram priznat
Baš taj prizor očima mojim.
Dok most stari se skupio
I na sanak svoj se sprema,
Te lipote ljudi moji
Navom svitu nigdi nema.
Dok se Crkva i njen zvonik
Pozdravljajuć ljube Sunce,
Malovan se nadviruje
Diveći se ko i juče.
Kućice se te smanjile
Ko puževe izgledaju,
Naše malo lipo misto
Tako sliči malom Raju.
Miris trave, pisma cvrčka
Još u meni ljudi traje,
Ta Šuica još u meni
Te Ljubavi meni daje.
Lipo naše malo misto
Što se Šuicom ljudi zove,
Ove rime njoj poklanjam
I baš ovo srce moje!
22.05.2018. Brat Bojan.
