Ditinstvo je naše
Baš čarobno bilo,
Uz našega Didu
I pokojnog Ćaću.
Govorili oni
Često su nama,
Samo budi dobar
I sve ti ja dat ću.
Poštuj starije,
I pozdravi uvik,
Na pozdrav:
“Faljen Isus!”
Odgovori:”Navik!”
Siromahu dadni
I ako nimaš,
Onu zadnju paru
Koju baš imaš.
Jer što se sinko
Od srca daje,
Kod Boga se našeg
Ti darovi goje.
I jednog dana
Kad odeš gori,
Bit će dobro
I neće da boli.
Pa uvik se Bogu
Za sve zafali,
Ne budi velik
Ti budi mali.
Poštuj tuđe
A svoje ti ljubi,
Putniku uvik
Ti konak nudi.
Nahrani gladna
A žedna napoji,
I neka su darovi
Od srca baš tvoji.
Uvik osmjeh
Nek ti je na licu,
Ljubi i rađaj
Svoju ti dicu.
Susjedu pomozi,
Koliko se može
I svakom ruku
Od srca pruži.
Svakoga fali
Nikoga ne ruži,
Ne ogovaraj
Jer to nije lipo,
Ne potpisuj
Papire na slipo.
Ljubi Zemlju
Po kojoj hodiš,
I na kojoj se eto
Ti na njoj i rodiš.
Budi čovik
Kojoj se divi,
Jer na njoj se ipak
Nekako baš živi.
Ona nas hrani
I tu hranu daje,
O moj sinko viruj
U životu tako da je.
I te me riči
Prate u životu,
I čuvam tu
U srcu lipotu.
O moj pokojni
Dida i Ćaća,
Od srca vam moga
Za uvik fala.
Na Nebu gori
Nek vam je Slava,
I neka vas Bog
Za sve nagradi,
Voli vas unuk i sin
I pomladak mladi!
28.06.2018. Brat Bojan.
