Rugala se Sestra Bratu
Što lip nije kao ona,
Rekla mu je otvoreno
Da je lipa kao zora.
I Brat se je Sestri rugo
Što pigavi nosić ima,
Što joj nije kao njegov
Kojeg svako dite ima.
Pa su stali da se vide
Isprid starog ogledala,
Iskrivljena lica su im
U njem bila tužna mala.
Ostarjelo ogledalo
Od starosti malo krivo,
Pa im lice u njem nije
Tako lipi ipak bilo.
Sa osmjehom na svom licu
Brat i Sestra se zagrliše,
Naša lica nam su lipa
Dok ogledalo to nam nije!
I tad skupa su otišli
Na obalu pokraj rjeke,
“Niko nema lipšeg Brata!”
“A nit lipše ovake Seke!”
27.11.2017. Brat Bojan
