Ono kad ti potonu sve lađe
I kad neznaš što bi učinio,
Mobitelom nazoveš ti dragu
Jer bi tada sa njom rada bio.
I kad neznaš što bi učinio,
Mobitelom nazoveš ti dragu
Jer bi tada sa njom rada bio.
I dok držiš mobitel u rzci
I unosiš njeno lipo ime,
Dok se njezin ne oglasi tada
Ti se igraš pomalo sa njime.
Vrime stalo, ona se oglasi
I tješi te opet glasom svoim,
Tad poljubac topli tebi šalje
Slušajuć te glasom tužnim tvim.
Ono kad je potrebna utjeha
Mobitel ti ne pomaže baš puno,
Lipše, bolje bilo bi sa njome
U zagrljaju i sa njenom Dušom!
23.02.2018. Brat Bojan.
