Ognjište se ugasilo naše
Miris kruva ispod sača davno,
Ni pepeo ostao tu nije
Osta priča ne ugašena samo.
Još u meni miriše ognjište
Naše Bake dok je bila živa,
Miris pite i pogače vruće
Ostao je ja virujem u svima.
Razišli se mi smo povom svitu
Svak na svoju otišo je stranu,
Ostavili ognjište smo naše
Toplo ognjište i kuću nam staru.
Dvorište je zaraslo u travu
I kokoši iz njeg tuđe biže,
Podikoji štakor traži još tu hranu
I nikoga nema tu baš više.
Još na zidu stara slika visi
Moga Dide i pokojne Bake,
Dok gledaju na ognjište pusto
Čekajući na povratke naše.
Iznad slike Raspelo tu visi
Čuva kuću i ognjište naše,
Jedino je ono još tu vridno
Ljudi moji virujte baš zame.
Pusta kuća oronula stara
Dok ognjište ne miriše više,
I sač stari zarđao tu je
Isprale ga i uništile kiše.
Ognjište se ugasilo naše
Miris kruva ispod sača davno,
Ni pepeo ostao tu nije
Osta priča ne ugašena smao!
12.03.2017. Brat Bojan.
