Ispod Križa stajala je Majka
I gledala tilo Sina svoga,
Puno rana na njemu je bilo
Prikriveno sa njima je tilo.
Tužan pogled u njenim očima
Dok niz lice suze teku tiho,
Ni jecaja izustila Ona nije
Dok srce joj tad iskočiti tilo.
Gleda Sina virovat ne može:
Što Ti zloće učiniše Bože,
Niti trunke milosti ne imaše
Kad Te tako izraniti daše.
“Niti kriva niti dužna eto
Na Križ su Te razapeli ljudi,
Želja mi je o moj dragi Sine
Da te stisne na svoje ja grudi.
I ublažim sve te boli Tvoje
To su želje Sinko sada moje,
Al dušmani nisu mi to dali
Što učiniše viruj nisu znali.
Tebe Krista Spasitelja Boga
Osudiše i raspeše svoga,
Dok im oprost sa tog Križa daješ
I svu Ljubav sa Milošću predaješ.
Evo stojim ispod Križa gledam
Virovati ne mogu ja Sine,
Da su mi Te razapeli gori
Srce, Duša prikoviše boli.
Kopljem su Ti proboli i srce
Pa i moje krvari od boli,
Na glavi Ti Kruna je od trnja
Moja Duša od te boli gori.
I dok gledam Krv Ti ispod Križa
Vidim da se ura zadnja bliža,
Dok na grudi spustio si glavu
Napustivši tako svoju Mamu.
Moje srce ubrzano tuče
Ljubila Te i grlila juče,
A dok gledam danas Tvoje tilo
Danas mrtvo dok juče još živo!”
Ispod Križa stoji još tu Majka
Gorkim plačem tješila je Dušu,
Zemlja se je tresla sva zbog toga
Zbog smrti Sina a našega Boga.
Platno se je u Hramu rastrgalo
Grobovi se otvorili mnogi,
Rulja se je razbježala zbog tog
I na Nebu Sunce posta gorit.
Zemlju tama prikrila je tada
U panici bježali su ljudi,
Nebo plače dok se Zemlja trese
Jer se Kralj Kraljeva se na Križu pogubi!
26.03.2018. Brat Bojan.
