Di god ljudi krenem
Naletim na pite,
One naše eto
Domaću sa sela.
Kumpirušu, zeljanicu,
Sirnicu i Burek,
Koja je od koje
Bolja ja to neznam.
Ipak ona lipa
Ispod sača ljudi,
Najbolja je zame
Kada sva požuti.
I miris kada joj se
Raširi po selu,
Nikad zaboravit
Tu lipotu njenu.
I bolestan kažu
Jeo bi je tada,
A kamo li ljudi
Pun zdravlja ja sada.
Jer korica njena
Kad zapne za zube,
Usnice je moje
Sa strašću tad ljube.
I svaka bi me pita
Ko i Burek kvrgo,
Iz postelje bolesne
Ljudi baš sad digo.
Kad ositim miris
Pite ispod sača,
Zdravlje mi se tada
Moje ljudi vraća.
Pa poželim često
U Burekdžinicu poći,
Al od našeg kvrge
Nijedan nije veći.
U ustima kad se
Kvrga mesa nađe,
Baš od tog zalogaja
Ništa nije slađe.
Di god ljudi krenem
Na pite naletim,
Pa se eto tako
Na ditinstvo sjetim.
Il na Burek Kvrgu
Najboljeg od sviju,
Što nam srce, Dušu
Oduvik baš griju!
03.05.2018. Brat Bojan.
