Mislio sam da će frizer , moći da me svati ,
kad mu kažem podašišaj me , i šiškice mi malo skrati .
Kada pođe da me češlja , i vodom da me štrapa ,
svatio sam da će trebat , nositi se poslije kapa .
Kada krenu makazama , moju kosu da mi reže .
sve bičevi ispod češlja , niz ramena vidim bježe .
Tad prestade makazama , pa mašinu neku uze ,
kad me pođe s njome šišat , krenuše mi same suze .
Brate dragi šta uradi , ti od moje bujne kose ,
neće vjetri moći dugo , u vihoru da je nose .
U ogledalu se opet gledam , pa se pitam dragi Bože ,
šta uradi od moje kose , pa je skinu svu do kože .
Poslije toga počeli su , tješit me sa svime ,
ali đžaba sve je bilo , dok nije prošlo jedno vrime .
Davno jednom u djetinstvu , kod mene tako bješe ,
a danas mi sve jedno je , kako da je skreše .
Stanko Novaković
