Kad se moje oči sklope
I u snove moje krenem,
Ja ugledam lice čisto
I okice bistre njene.
Usne sjajne poput Neba
U mom snu se one sjaje,
Obučena u plavetnilo
U tom snu je samo zame.
Lice čisto, puno sjaja
Bez ijedne ljudi bore,
U snu mome ona sije
Dok me nježno tiho zove.
Kad joj poljub htjedoh dati
Tad zazvoni stara ura,
Probudila bi baš i slona
Kao zimi jaka bura.
Tad se oči mi otvore
I nestade njena lika,
Al u meni baš ostade
Preko dana njena slika.
E što su ti moji snovi
Kad ovako kratko traju,
Samo Duša a i srce
Da ih voli, oni znaju.
I kad opet sklopim oči
I u snove svoje krenem,
Ugledat ću opet lice
I okice bistre njene!
07.11.2017. Brat Bojan.
