Kud odošmo prijatelji moji
Kud nas sudba rasu povom svitu,
Kud nestaše dani naše sriće
Kud odošmo u najlipšem cvitu.
Osta mladost i ditinstvo naše
Na starome našem tom ognjištu,
Uspomene samo još tu žive
Kao perje u starome gnizdu.
Stekli krila kao ptići mladi
I u svit se dalek taj smo dali,
U tuđini nije ko kod kuće
Ovdi hladno dok je kući vruće.
Vratit ću se jednog dana kući
Kao lasta u proliće toplo,
I ostat ću zauvik ja doma
I uživat u zavičaju svomu.
Dok tuđinu ostavit ću tamo
Nek se neki drugi tamo muče,
Ja ću ostat čuvat Domovinu
I bit čuvar kod svoje ja kuće.
Kud odošmo prijatelji moji
Kud nas sudba rasu povom svitu,
Kud nestaše dani naše sriće
Kud odošmo u najlipšem cvitu!
12.09.2017. Brat Bojan.
