–Ovu pismu napisah na uspomenu pokojnog Josipa Brlu i njegova Brata Gorana Gogu iz Drage naše lipe Šuice–
Uspomene kad se vrate
Na Prijatelje kojih nema,
Srce tužno, Duša plače
U oku se suza sprema.
Slike se u živo pojave
Na dva Brata dobra lika,
Vratila me u mladost je
Baš njihova ova slika.
I ko ih se nebi sićo
Tog Josipa i Gorana,
Kao da su, ja osićam,
Oni opet baš sa nama.
Vrime kažu zna da briše
Uspomene a i dane,
Al za ova dva Prijatelja
Izbrisat ih neće zame.
Još se sićam kao juče
Disali smo zrak mi skupa,
Pa mi suza iz oka kanu
Dok mi srce jače lupa.
Uspomene kad se vrate
Na Prijatelje kojih nema,
Srce tužno, srce plače
Dok u oku se suza sprema!
13.01.2018. Brat Bojan.
