Kad za nekoga kažemo da je Božji čovjek prvenstveno mislimo da je pobožan i tako dalje. Međutim, kad za nekoga kažemo da je vražji, onda nam je prvenstveno pred očima zloća. Treća misao nam je za one za koje kažemo da su svoji. A time izražavamo da nisu puno društveni i da ih nije puno briga za druge, da su pomalo teški i neuhvatljivi.

Piše: Bazilije M.

Kristova prispodoba/alegorija o vinogradu i vinogradarima može nam dublje pojasniti smisao ova tri gornja izraza: Božji, svoji, vražji! Vinogradari su dobili vinograd u najam. Temeljno: nije njihov. Mogu ga obrađivati i uživati dio njegovih plodova, ali ga ne mogu prisvajati. On pripada vlasniku. Međutim, kada je trebalo dati dio plodova, vinogradari su to radikalno odbili, do te mjere da su poubijali one kojima su trebali dati dio. Čak su ubili i vlasnikova sina.

Ključ prispodobe/alegorije ima korijene u proročkim slikama. Vinograd je Izrael, a to znači naša duša. Ona u cijelosti pripada Bogu. Tu činjenicu zaboravljamo kao ono vinogradari. Oni su radeći u vinogradu dobili dojam da pripada njima. Tako se i nama čini da duša, moj ja, moja osoba, pripada meni kao da sam je ja stvorio i odredio joj ogradu/zakonitosti. Vinogradari su uzeli živote i poslanicima, pa i sinu. Tako i moja duša, kada hoće biti svoja brzo postaje posesivna sa svima oko sebe. Hoću uzeti i živote drugih. Tako sam najprije postao svoj, a s vremenom sam postao i vražji. Uzimam drugima živote. Ubojica sam. Zločinac. Da sam ostao Božji, ništa se to ne bi dogodilo.

Biti Božji ne znači prvenstveno biti pobožnjak, nego biti istinitono što jesistvaran, dobarpun ljubavi, onaj tko drugomu ostavlja slobodu, ne uzima mu život nego mu daje svoj život. Daruje jer je darovan!

Sin je Božji. Sin Božji. On je govorio: „Sve moje je Očevo.“ Otac i Ja smo jedno. „Oče, sve moje je Tvoje i sve Tvoje je Moje! Ti si u meni i ja u Tebi!“ Ivanovo Evanđelje!

Božji čovjek ima u sebi neopisivu slobodu. Nije svoj. Izvan sebe je. Lagan je. Miran. Kao takav otvara prostor slobode u cijelom svijetu. Dokida nasilje. Posjedovanje. Otimanje. Demoniziranje drugih.

Sigurno, sve započinje od Sina Božjega. On je Onaj kamen koji graditelji odbacuju, a koji je glavni kamen. On je Sin ljubljeni i sve nas privlači Ocu po Svojoj ljubavi. Dobro je biti Božji. Loše je biti svoj. A katastrofa je biti vražji.

Kada je Krist ispripovjedio prispodobu/alegoriju njegovi su slušatelji shvatili da se odnosi na njih. Velika je to milost shvatiti da se sve ovo odnosi na mene.

Izvor: http://nedjelja.ba/

PODIJELI