Domovino moja mila
Ko Majka si mi bila,
Ti Hrvatska zemljo mala
Na vaj svit si mene dala.

Al sudbina nije tila
Da u tebi jedem kruva bila,
Pa trbuhom ja za kruvom
Izgubi se kao sjena.

Pa ostavih selo svoje
I ognjište Dida svoga,
U tuđini sad se mučim
Dok u mislima jedna želja.

Da se vratim domu svome
I ognjištu starom tome,
Da upalim na njem vatru
I pomognem svome Bratu.

Pa sastavih ove riči
Da na pismu neku liči,
Da utješim srce svoje
Oprosti mi selo moje.

Selo moje, selo malo
Dal si živo ti mi tamo,
Iz oka mi suza krenu
Kad otvorih ovu temu.

Otišo sam u tuđinu
Učinit život bolji sinu,
Al ni vamo ništa bolje
Da ne kažem, da je gore.

Žao mi je što otiđo
I tuđini ovoj priđo,
Jer i ona se ljudi bori
Zbog mene je zub baš boli.

U tuđini nije lako
Ja virujem, to zna svako,
Al većina to baš krije
Dok za Domovinu srce bije.

Nije lako napustiti
To ognjište, Didovinu,
Pa otići u tuđinu
I ostavit Domovinu.

Vratit ću se jednog dana
A možda ću joši prije,
Tuđina me ova boli
Dok se ona meni smije.

Selo moje, grudo stara
Na svitu ti nema para,
Od kolivke pa do groba
Najlipše u tebi doba.

Tu ditinstvo a i mladost
Proveo sam u veselju,
Da se opet tebi vratim
Imam samo tu još želju.

Selo moje, selo malo
Dal si živo ti mi tamo,
Iz oka mi suza kanu
Dok u srcu dirnuh ranu!

25.05.2018. Brat Bojan.

 

PODIJELI