Jutros zove prijatelj me , pita me što ima ,
nema ništa prijatelju , nafato sam drima .
Do kasno u noć , u stolici evo sijedim ,
i u ovaj blesavi , kompjuter samo gledim .
Vani hladna noć , čujem kako pada kiša ,
dok ja gledam u monitor , i milujem rukom miša .
I tako svako veče , ponešto se napiše i sroči ,
do kasno u noć , dok ne pođu sklapati mi se oči .
Prije no što zora će , i jutro da stiže ,
moji očni kapci , jedan drugom sve su bliže .
Toliko mi teški budu , moji kapci očni ,
kad napokon se spoje , ko poljupci su sočni .
I tako stoje priljubljeni , nekoliko sati ,
tako da i poslije moram , ladnom vodom prati .
Ruke perem umijem se , da bi lice bilo čisto ,
zatim sjedam za kompjuter , i nastavljam opet isto .
Niko mi u svemu tome , ne može pomoći ,
tako vam ja sprovodim , svoje dane i noći .
Stanko Novaković -Uskoplj
