Tišina Raspetog Krista
Zove me TIŠINA Raspetog Krista,
u osamu svojih grijeha, milosti Križa, i boli Žrtve…
i moji su Te grijesi razapeli,
svjestan dok Te gledam dirnut Tvojom patnjom…
Ne, nisi mi uzvratio bol…
gledaš me ispaćenog lica,
umilnim i praštajućim pogledom..
milost nudiš pokajničkim suzama…
“otkupio sam te i Ljubim te” govoriš mi tiho….
sjaj mi vraćaš na dušu posrnulu…
dok me u Tišinu Križa zoveš….
Evo me u tišini Tvojoj…
progovaram ja,
znaj da i ja Tebe ljubim svom dušom svojom,
Raspeti moj Kriste…
to mi duša suzom progovara…
Da, ljubim Te moj jedini Kriste !
Damir Bićanić
