Na klupu sam staru sio
Isprid kuće naše stare,
Vratih se ja iz tuđine
U te svoje stare dane.
Godine su mnoge prošle
Tuđina ih sve pojela,
Ostale su samo kosti
Da se vratim, ova želja.
Još na pragu stare kuće
Vidim Majku kako maše,
Dok mlađan sam odlazio
Al to davno baš bijaše.
Nema više stare Majke
Njeni ruku da se šire,
Dočekujuć sina svoga
O kako su tople bile.
Na klupi još staroj sidim
Sićajuć se na te dane,
Još se sićam tog vrimena
I te drage naše Mame.
Ispod mene klupa škripi
Isto kao moje kosti,
I ona je mnogo stara
Jer godina ima dosti.
Pokojni je Ćaća dilja
Pravio je za nas dicu,
Dok smo na njoj mi sidili
On veseo bi u licu.
I Mati je često znala
Na nju sisti da odmori,
Ispod lipe naše stare
Dok na Nebu Sunce gori.
Još na klupi slova stoje
Urezana tu sa strane,
Našeg dragog milog Ćaće
I pokojne naše Mame.
I na grobu imena su im
Zapisana skupa stoje,
Jer na Nebu zagrljeni
Oni žive skupa gore.
Na klupu sam staru sio
Ispod lipe naše stare,
Vratio se iz tuđine
Tu provesti stare dane!
19.06.2018. Brat Bojan.
