Ovako je nekd bilo
U našemu lipom selu,
Za ručak se tu sidilo
I da bi se u radosti jelo.
Snija je tu baš bila
Oko nje su pa tronošci,
Na srid čanjak od drveta
Svaki puta on tu stoji.
Oko čanjka male čanje
Dok kašika u svakoj je,
Od drveta sve je ljudi
Dragi lipi mili moji.
Najviše se tu je jelo
Počinjena s maslom pure,
Pivali su o njoj često
Našo momci a i cure.
“Daj mi Majko
Lucnice i pure,
Pa ćeš vidit
Do jeseni cure!”
“Masna pura putem dura
I izdržat s njom se može.
Daj nam pure mila Majko
I Blagoslova dragi Bože!”
Nema više te sinije
I tronošci ti nestali,
Nju stolivi zamjenili
Ili neki ti tam astali.
I radosti više nema
Kao što je bilo tada,
Što je lipo ukinuše
Tužno sve je ljudi sada.
Ovako je nekad bilo
Ali više ljudi nije,
I veselja baš nestalo
Kao što ga bilo prije!
05.04.2018. Brat Bojan.
