Otišo sam pa se vrati
Na ognjište naše staro,
Koji me je vrag natiro
Oj tuđinska luda paro.
I moji su Pradidovi
Stoljećima tu živili,
Nisu bili gladni kruva
Na svome su tu tad bili.
Ništa lipše od pgnjišta
Tog domaćeg lipog toplog,
Kad te vatra iz njeg grije
Krila dobiš tad ko soko.
Ne širi ih i tad ne leti
U tu tuđu Brate zemlju,
Kada imaš tu domaću
Sačuvaj ti lipotu njenu.
Ori zemlju ko Didovi
I posadi kuruz, repu,
Kupus, žito a i kumpir
I neka ti bude Sveto.
Pomoli se dragom Bogu
Nek je rukom Blagoslovi,
Pa susjeda i prijatelje
Na veselje svoje zovi.
Nek dušmani tvoji puknu
Od ljubomore i zavisti,
Isprid svoje uvik kuće
Nedaj smradu, uvik čisti.
I kada ti ti dušmani
Pokraj prođu i to vide,
Neka puknu tad od muke
Ili nek se tad zastide.
Otiš sam da se vratim
Ja ognjištu svome starom,
Oj tuđino prokleta si
Što zaludi svit sa parom!
24.11.2017. Brat Bojan.
