Ono kad se vraćam kući
Sa daleka puta,
Ja naberem malo cvića
Jer žena je ljuta.
U koferu uspomene
Još od prošli dana,
Otvorit ga ja baš nesmim
Dok je žena s nama.
I šešir sam s glave skino
Da me pripoznati može,
Svašta moram učiniti
O moj dragi Bože.
Zato više ja ne idem
Na daleke pute,
Uspomene moju ženu
Jako baš te ljute.
Sad se ona na put sprema
S koferom u ruci,
Ljudi moji zbog toga sam
U velikoj muci.
Bar da kofer taj ne nosi
Lakše bi mi bilo,
Ali šutit ljudi moram
Jer sam to joj dozvolio.
Bar da mi se ona vrati
Bez kofera i cvića,
Ja bi ljudi nju dočeko
S puno jela i pića.
Zamjenili uloge smo
Pa šta s nama bude,
Životi su različiti
I svašta nam nude.
Ipak mi je strah za ženu
I uspomene njene,
Jer baš one posli puta
Nisu više žene.
06.04.2018. Brat Bojan.
