Nedilja je prid Uskrsom
Uvik Suncem obasjana,
Izmamila cviće prvo
Da bi nam ga brati dala.
I tako bi cviće brali
I u lavor bi ga dali,
Da se njime lice mije
I proliće da zagrije.
Običaj je ljudi mio
Na Cvitnicu uvik bio,
I dan-danas to mi paše
Te običaje držat naše.
I jutros sam lice prao
Sa tim cvićem umivao,
Sićajuć e Dida Bake
I Ljubavi njine slatke.
Učili me oni davno
Tom običaju iz starina,
Prvi dani baš prolića
Kad prestaje ladna zima.
Prid velikim tjednom našim
Uskrsnućem Krista Kralja,
U selu je baš obitelj
Umivat se s cvićem znala.
Uspomena na Isusa
Kad ulazi u grad mio,
Sa palminim grančicama
Dočekan je tada bio.
Na magarici On je prišo
U Jeruzalemu sa nje sišo,
Slušajući pozdrav mio
Dočekan ko Kralj je bio.
Kod nas palmi pošto nema
I maslinove su baš te dobre,
Posvećujuć te grančice
Slaveć Krista dragi rode.
Nedilja je prid Uskrsom
Uvik Suncem obasjana,
Izmamila bi cviće prvo
Da bi nam ga brati dala!
25.03.2018. Brat Bojan.
