I ko sritniji od nas bio
Kad bi došo zimski raspust,
Ligure su tad jurile
Niza selo naše malo.
Vriska, cika sa svi strana
Dok grude su tad letile,
Često kapu s glave snile
Baš te grude snježne bile.
Al ipak je tad ulica
Niza selo glavna bila,
Liguralo se je tada
I veselo bilo svima.
Imo tad sam ja saone
Neke stare a i male,
Ko mercedes tad su bile
A i glavne uvik zame.
Spuštali se niz ulicu
Sve do Barba Ive kuće,
A na kraju pili čaj smo
I pogače jeli vruće.
Zaboravit to ne mogu
Kad se sitim suza krene,
Pa po glavi rukom manem
Priko kose moje sjede.
Gledam ovu sliku lipu
Pa me vraća u ditinstvo,
Volio bi još bar jednom
Da se desi to mi isto.
Niz ulicu da se spustim
Saonama svoim starim,
Da se mogu bar još jednom
Zbog nji svima da pofalim!
17.01.2018. Brat Bjan.
