Još se sićam naše Bake
Ustajanja baš prid zoru,
Palia bi uvik vatru
I mamila Dušu moju.
Čulo bi se pucketanje
U šporetu drva gore,
Postavila bi nam Baka
Taj doručak baš do zore.
Mirisala bi tad kava
A i nama lipa divka,
U šolju bi naša Baka
Tad nalila topla mlika.
Udrobila kruva malo
I šećer bi tu tad dala,
O kako je naša Baka
Uvik dobra biti znala.
I tako bi svako jutro
Naložila vatru Baka,
Lice bi joj njeno toplo
Zasijalo usrid mraka!
03.12.2015. Brat Bojan.
