Isuse moj, reci mi zar i ti možeš umoran i zamišljen biti, il’ si mi više zabrinut i razočaran?
Isuse moj, dok te ovako gledam reci mi što te muči, što te tišti, što li mori tvoju milu dušu?
Znam Isuse da sam puno toga učinila, Tebe povrijedila, da sam te više puta izdala, više puta zatajila, više puta rastužila, više puta ucvilila.
Dok sam sama sve ti obećavam, a kad u društvo odem, tad nekako brzo se pretvaram u drugu osobu. Sva obećanja i nastojanja naglo iščeznu…
Brzo podlegnem traču, lažima i nemoralu. Prebrzo hoću da se obogatim svjetovnim stvarima.
Isuse moj što se to sa mnom događa?
Zar sam ja toliko duhovno siromašna i slaba da se ne mogu oduprijeti napasti i svakojakoj kušnji? Zar zaista ne mogu biti onakva kako sam ti se obećala? Zar zaista ne mogu reći STOP lažima i nemoralu, STOP materijalizmu, STOP svemu onome što me odvaja od Tebe?
Isuse, molim te digni glavu, digni pogled svoj. Srce me boli kad pomislim da zbog mene patiš. Isuse moj, digni pogled svoj te me pogledaj, prozbori nešto srcu mom. Znam da ne mogu ništa obećati, osim žudjeti boljom biti. Znam da ne mogu unatoč mojim nastojanjima biti onakva kakvu me za sebe želiš,jer prebrzo popustim i u napastima podlegnem. Budi uz mene Isuse, jer Ti si Onaj kojeg najviše trebam….!
Digni glavu Isuse i čvrsto me zagrli, privij me na grudi svoje, da osjetiš
Isuse koliko mi duša pati, koliko mi srce čezne da ostanem Božje dijete, koliko mi biće žudi za Tvojom ljubavi!
Dotakni me Isuse i ostani u mojoj prisutnosti !
Ankica Čolić
