U ruci su mojoj
Gusle sad stare,
Što ih je Dida
Gusliti znao.
I kada osnovnu
Završih ja školu,
Za poklon mi ih
On je tad dao.
Učio me Dida
Na njima guslit,
U početku teško
A posli baš lako.
Dok su se ruke
Navikle na gusle,
Gusliti počeh
Baš i ja polako.
I ako baš Dide
Mog više nema,
Pokoj mu Duši
Počivo u Miru.
Ja često gusle
Uzmem u ruke,
I u ime njegovo
Guslim na miru.
Kažu mi mnogi
Isti sam ko Dida,
Isto mi ruke
Gusliti baš znaju.
Daleko kruška
Od stabla ne pade,
U životu kažu
Da uvik je tako.
U ruci su mojoj
Te gusle stare,
Lagano guslim
U Didovo ime.
Želim mu se ja
Zafaliti ljudi,
Što me naučio
Gusliti, s time!
02.08.2018. Brat Bojan.
