Koliko sam puta samo
U pečurke te ja išo,
Za Okičom našim lipim
Pa u Vedropolje to ja sišo.
Puno polje pečuraka
Svaka lipša je od lipše,
Ne znaš koju bi ubrao
A pogotovo posli kiše.
Pune vrećke ili torbe
Pečuraka tu smo brali,
Da ih puno tu baš ima
Oduvik smo mi to znali.
Al u jesen posli kiše
Bilo ih je sinje more,
Najlipše su bile one
U svićanje rujne zore.
Zaboravit nikad neću
Te pečurke i to polje,
Uspomene još u meni
Puno pečuraka Vedropolje!
23.01.2018. Brat Bojan.
