Nemoj suditi čovjeka do sebe! Nemoj ni onda kad misliš da znaš baš sve o toj osobi. To je lako, a sve što u životu stekneš lako, nešto s tim nije u redu. Uvijek se za prave vrijednosti valja namučiti, baš kao što je zao biti lako, a za dobrotu treba trud. Ako se okreneš sebi, vidjet ćeš da ni o sebi baš ne znaš mnogo ili to ne znaš izreći. Tko sam ja? Pokušaj odgovoriti na to pitanje, ali ne tako da kažeš – ja sam učitelj ili ja sam majka. Jer i da nisi učitelj, ti bi bio ti, i da nisi majka ti bi bila ti. Tko si, zapravo, znaš li? Teško je, zar ne?!
Odagnaj misli sa svih problema, ukloni zvukove i slike oko sebe i ponovno si pokušaj dati odgovor tko si. Ja sam nesretan čovjek, kažeš, a to je samo tvoje trenutno stanje i sreća je relativan pojam, jer ono što danas smatraš nesrećom već će ti se sutra prometnuti u nešto drugo, možda i u sretni trenutak. Tko sam ja? Može li ovo pitanje biti lakše? Može li, opet, biti teže?
Kako onda možeš suditi o nekom drugom, ako i sam ne znaš tko si!? No, ako u svakom licu oko tebe vidiš Kristov lik, od tog pogleda narast će i osoba koju gledaš, a i ti ćeš dobiti odgovor na pitanje o sebi. Zato, ne sudi, baš nikoga, nego ga ljubi noseći Krista u sebi, jer On je doista u tebi, samo to još možda nisi otkrio.
Denis Karnaš
