Šuica je misto mog ditinstva
I mladosti koju tu provedoh,
Al me sudba u tuđinu otra
Mada tamo otić ja ne htjedoh.
Ovdi sada o njoj samo snivam
Dok sićanja budim ja u sebi,
Oj Šuico ipak ću ja jednom
U posjetu doći ja baš tebi.
Da prošetam tvoim poljem lipim
I uz rjeku što vijuga s tobom,
Priko Rimskog mosta u Ričinu
U molitvi i sa dragim Bogom.
I na Okič da te gledat mogu
Sa visine sve lipote tvoje,
U meni si i ostat ćeš uvik
Ti si Sunce uvik malo moje.
Pa u Stržanj i Lovarac mali
Viruj da mi mnogo toga fali,
Sitne liske i u Gornje te Bare
Ti si viruj mali Raj baš zame.
Ta Šuica u meni će viruj
Da ostane u srcu i Duši,
Nema sile a ni ljudske ruke
Da u meni sve to baš sad sruši.
I ako sam u tuđini kletoj
Tu sad živim i provodim dane,
Od Šuice dragi moji ljudi
Lipšeg mista nema nigdi zame.
Šuica je misto mog ditinstva
I baš lipe mladosti te moje,
Oj Šuico volit ću te viruj
I sve lipote što u tebi postoje!
19.10.2017. Brat Bojan.
