Mnogi odlaze
Rjetki dolaze.
A još manje je
Oni koji ostaju.
Samo tragovi
Njiove prašine,
Za trenutak
Smjer pokazuju.
Ima ljudi,
Za koima su
Puti pusti,
A i onih
Za koum se
I suza pusti.
Rijetki su oni
Koji se u srca
Naša tako uvku,
I za koje bi
U vatru dao
Čovik svoju ruku.
I kad tako
Dođe trenutak
Rastanka
I zbog tog
Kad se iz oka
Suze puste.
Tad se Duše
Zagrle u tilu
Tako živu,
Da nema riči
Koje bi se
Mogle darovati.
Jedino tad
Stisak ruke,
Topli zagrljaj
Može da
Dočara trenutke
Bliskog Prijatelja.
I na kraju
Ne triba baš
Ništa reći.
Kada se ponovo
Sritnnemo
Postat ćemo veći.
Mnogi odlaze
Drugi dolaze,
I sve to pamte
Koji ostaju.
Nemoćni
A puni uspomena,
Na rastanku njemi
Riči nema.
Putniče dragi
Sreća nek te prati,
Sjeti nas se
I ponekad navrati.
Usne će te
U molitvi da prate,
Svaku veče
Očinaš za tebe Mate!
Ove riči darujem našem dragom fra Mati koji nas napušta iz naše male i lipe Šuičke župe. Bog nek te štiti i Sv. Duh prati. Pa dragi Mate Brate poneka navrati! 
21.08.2018. Brat Bojan.
