Sunce naše jako sije
Ko nikada više,
Kad se ono ljudi moji
Javi posli kiše.
Za oblakom Ono sije
Mi ga ne vidimo,
Al toplinu ljudi moji
Uvik ositimo.
Tako naša Duša trepti
Ljudi neviđeno,
U grudima našim živi
Mi je nevidimo.
Jer Ona je dio Boga
Stvoritelja ljudi,
Jer s Dušom i Ljubavlju
On se nama nudi.
I ko u Nju neviruje
Nema te topline,
Ona uvik s Ljubavlju
Na licu nam sine.
I kad dobro djelo stvoriš
Ti čoviče dobri mio,
Viruj da si u Ljubavi
Tad sa Bogom bio.
Sunce naše jako sije
Ko nikada više,
A najviše ljudi moji
Uvik posli kiše.
Za oblakom Ono sije
Mi ga ne vidimo,
Al toplinu ljudi moji
Mi mu ositimo!
13.10.2020. Brat Bojan.
