1Otprilike u to vrijeme Juda ode od svoje braće te okrenu nekom Adulamcu komu ime bijaše Hira. ²Tu Juda zapazi kćer jednog Kanaanca – zvao se Šua – i njome se oženi. Priđe njoj ³te ona zače i rodi sina, komu dade ime Er. ⁴Opet ona zače, rodi sina i dade mu ime Onan. ⁵Još jednog sina rodi te mu nadjene ime Šela. Nalazila se u Kezibu kad je njega rodila.
⁶Juda oženi svoga prvorođenca Era djevojkom kojoj bijaše ime Tamara. ⁷Ali Judin prvorođenac Er uvrijedi Jahvu i Jahve ga pogubi. ⁸Tada reče Juda Onanu: »Priđi k udovici svoga brata, izvrši prema njoj djeversku dužnost i tako očuvaj lozu svome bratu!«⁹Ali Onan, znajući da se sjeme neće računati kao njegovo, ispuštaše ga na zemlju kad god bi prišao bratovoj udovici, tako da ne dade potomstva svome bratu. ¹⁰To što je činio uvrijedilo je Jahvu, pa i njega pogubi. ¹¹Onda Juda reče svojoj nevjesti Tamari: »Ostani kao udovica u domu svoga oca dok poodraste moj sin Šela.« Bojao se, naime, da bi i on mogao umrijeti kao i njegova braća. I tako Tamara ode da živi u očevu domu.
¹²Dugo vremena poslije toga umre Šuina kći, Judina žena. Kad je prošlo vrijeme žalosti, Juda ode, zajedno sa svojim prijateljem Adulamcem Hirom, u Timnu da striže svoje ovce.¹³Obavijeste Tamaru: »Eno ti je svekar«, rekoše joj, »na putu u Timnu da striže ovce.«¹⁴Ona svuče udovičko ruho, navuče koprenu i zamota se pa sjede na ulazu u Enajim, što je na putu k Timni. Vidjela je, naime, da je Šela odrastao, ali nju još ne udaše za nj.
¹⁵Kad je Juda opazi, pomisli da je bludnica, jer je bila pokrila lice. ¹⁶Svrati se on k njoj i reče: »Daj da ti priđem!« Nije znao da mu je nevjesta. A ona odgovori: »Što ćeš mi dati da uđeš k meni?« ¹⁷»Spremit ću ti jedno kozle od svoga stada«, odgovori. »Treba da ostaviš jamčevinu dok ga ne pošalješ.« ¹⁸A on zapita: »Kakvu jamčevinu da ti ostavim?« Ona odgovori: »Svoj pečatnjak o vrpci i štap što ti je u ruci.« Dade joj jedno i drugo, a onda priđe k njoj i ona po njem zače. ¹⁹Potom ona ustade i ode; skide sa sebe koprenu i opet se odjenu u svoje udovičko ruho.
²⁰Uto Juda pošalje kozle po svom prijatelju Adulamcu da iskupi jamčevinu iz ruku žene, ali je nije mogao naći. ²¹Upita ljude u mjestu: »Gdje je bludnica što se nalazila uz put u Enajim?« Oni mu odgovore: »Ovdje nije nikad bilo bludnice.« ²²Tako se on vrati k Judi pa reče: »Nisam je mogao naći. Osim toga, ljudi mi u mjestu rekoše da ondje nije nikad bilo bludnice.« ²³Onda reče Juda: »Da ne ostanemo za ruglo, neka ih drži! Slao sam joj, eto, ovo kozle, ali je ti nisi našao.«
²⁴Otprilike poslije tri mjeseca donesoše vijest Judi: »Tvoja nevjesta Tamara odala se bludništvu; čak je u bludničenju i začela.« »Izvedite je«, naredi Juda, »pa neka se spali!«²⁵Dok su je izvodili, ona poruči svekru: »Začela sam po čovjeku čije je ovo.« Još doda: »Vidi čiji je ovaj pečatnjak o vrpci i ovaj štap!« ²⁶Juda ih prepozna pa reče: »Ona je pravednija nego ja, koji joj nisam dao svoga sina Šelu.« Ali više s njom nije imao posla.
²⁷Kad joj je došlo vrijeme da rodi, pokaže se da nosi blizance. ²⁸Dok je rađala, jedan od njih pruži ruku van. Nato babica priveže za njegovu ruku crven konac govoreći: »Ovaj je izišao prvi.« ²⁹Ali baš tada on uvuče ruku te iziđe njegov brat. A ona reče: »Kakav li proder napravi!« Stoga mu nadjenu ime Peres. ³⁰Poslije iziđe njegov brat koji je oko ruke imao crveni konac. Njemu dadoše ime Zerah.