Kraj prozora sjela stara Majka
Pa od jutra ona mira nema,
Pripremila meni je doručak
Dok se ručak na šporetu sprema.
Nestrpljivo ona uvik gleda
Niz ulicu kad ću joj ja banut,
Da istrči na prag stare kuće
I naša će suza tu baš kanut.
Čeka Majka i pogled ne skida
Svaki šum je trzne iznenada,
U grudima njeno srce lupa
Kao da me nije godinama.
Iznenada ugledala mene
I na pragu kuće se stvorila,
Širi ruke i na grudi steže,
Svoje ruke oko vrata mi veže.
Suze teku niz lice to naše
Sa usnama ona ih upija,
“Dobro došla ćerce kući svojoj
Diko moja, diko najmilija!”
“Mila Majko još te bolje našla,
Živu zdravu i veselu mila,
Odavno se nismo mi vidile
U tuđini ja sam ti baš bila!”
“Željna kuće a i tebe Majko
Željna tvoga zagrljaja jaka,
O kako mi smo on sad prija
Ti si meni Majko najmilija!”
Zagrljene ušle smo u kuću
Doručak je još bio na stolu,
Dok je ručak mirisao jako
Zagrljenu ljubih Majku svoju!
26.07.2017. Brat Bojan.
